Rodjendanska čokoladna torta
Kako bez previše umeća napraviti dečiju rodjendansku tortu, a da bude efektna?
Kako bez previše umeća napraviti dečiju rodjendansku tortu, a da bude efektna?
Bez mnogo priče latimo se pripreme ovih starih, vojvodjanskih medenjaka za koje treba odvojiti 2 dana. Trud se isplati, sudeći po reakciji moje i druge dece. Ukrasićemo ih u novogodišnjem duhu, pa mogu biti i deo vaše novogodišnje trpeze, ako vam se ideja dopadne.
Lično više volim nemačku varijantu kolača od sira, blažu, manje slatku i sirastiju od američke, ali primećujem da se ta verzija kod nas nije odomaćila.
Možete je raditi na dva načina: sa gotovim pireom od kestena iz supermarketa, i onda će to biti jedan od najbržih kolača ikada; ili od domaćeg sitnog kestena kupljenog na pijaci, i onda ćete se zanimati pitom nekoliko sati.
Dostojni jednog kralja, ni manje ni više nego Luja XIV. Recept je kreirala jedna od njegovih brojnih ljubavnica markiza de Montespan u trenutku kad je gubila svoj primat kod kralja, bez obzira što je sa njim izrodila sedmoro dece, iako je bila već udata. Tako je za jedan od poslednjih susreta naručila da se napravi poseban slatkiš za kralja, ne bi li probudila njegovu strast, ali uzalud.
Ovaj recet je samo za poštovaoce uživanja u išekivanju i pripremi tj. veoma strpljive. Engleski puding, stari slatkiš čije kuvanje traje dobrih 6 sati, je kolač čiji ukus vredi svaki utrošeni minut i kilovat.
Ovo je jedna jako slatka pita. Jedan od onih slatkiša kakve ja više ne jedem, jer kod svakog recepta koji mi se dopadne količinu šećera smanjim bar za trećinu. Ovde ipak nisam ništa dirala.
Desilo se jednoga dana da u kući nije bilo ni mleka. ni jaja, od čokolade ni traga, a o lešnicima i drugim dragocenim sastojcima da i ne govorim. I šta je jednoj ženi, koja ma svakodnevnu potrebu za slatkim, ali finim ukusima, činiti? Osim da napregne svoje vijuge i baci se na listanje časopisa za koje misli da sadrže taj famozni italijanski keks u koji ide samo belo vino (gle čuda: toga je bilo u kući!) i maslinovo ulje (šećer i brašno se ipak podrazumevaju). Posle dugog listanja, eto ga, baš u poslednjem primerku, na dnu kutije.
Sezona jabuka je uvek! A sveže jabuke nikad nisu bile moje voće. U lenjoj piti mi nisu dolazile do izražaja, a u ovim američkim pitama voće je uvek superstar, nekako se pretvori u slasan zalogaj, a da ne izgubi u potpunosti svoju formu. Možete je praviti sa gornjom korom, a može i bez, ako ste na dijeti. Ovde je pravljena isključivo sa mašću, ali vi to možete zameniti maslacem, margarinom ili pomešati dve vrste masnoće u razmeri 1:1.
Prhko testo za osnovu i malo dodataka da iznenadite sebe i druge kako nešto tako jednostavno može biti tako trajno i ukusno.
Vraćajući se od zubara sa dečicom, svratili smo u okolnu bakalnicu po namirnice za ručak. "Gle, bundeva! Hoću pitu!" uzviknuo je dečak. "Ali ti ne jedeš pite." odgovorila sam. " Hoću da jedem bundevu nekako". " Dobro, uzećemo je, napravićemo već nešto". Deca, naravno, najviše vole hlebne kolače, pa sam odlučila da u jednostavni kolač koji sam mesila pre dva dana i koji su deca rado jela, umešam i pire od bundeve. Više liči na hleb, ali je ukusan kao kolač i leči tugu, jer se mesi, te je idealan za ove tmurne dane. Kad je kolač bio gotov, dečak se odvažio da proba uz komentar:"Pa, i nije mnogo loše". Hvala mu.
Prvi put kada sam probala da je napravim je dugo bio i jedini put. Sve do sada. Razlog? Bila je jednostavno pre-preslatka i to toliko da je ostavilo dugotrajan utisak. A ni ja nisam bila toliko vična u pravljenju pita, pa nisam ni recept umela da procenim. Nakon više godina iskustva, opet se latih iste kulinarske knjižice, ali ovoga puta sa dosta izmena i po sopstvenom osećaju. Za početak sam količinu šećera prepolovila, dodala neke sastojke u koru i malčice izmenila postupak, tek da bude jednostavnije.
Engleski naučnik Frensis Galton (1822- 1911) bio je koliko genijalan, toliko i ekscentričan i lucidan, a svakako je ličnost koja je ostavila traga u mnogim naučnim oblastima, ali i u publicistici. Najznačajnije njegovo otkriće je da svaki čovek ima jedinstvene otiske prstiju, pa se njegov metod klasifikacije i danas u dopunjenoj verziji koristi u kriminalistici.
Prhko testo se kao osnova koristi za mnoge kolače, pre svega božićne. Uz dodatke finih sastojaka poput oraha, badema, kandiranih korica voća, žumanaca... dobijamo beskrajne varijacije. Ovoga puta predstavljam čuvene italijanske kolačiće iz Pijemonta.
Neke osnovne priručne mere u kašikama verovatno već znate (poput šećera i brašna), ali olakšajte sebi dodatno dodavši još osnovnih uputstava na listu i imajte je u svakom trenutku pred sobom dok radite u kuhinji. Štedi vreme i energiju, a može se iskoristiti u brojnim slučajevima.
Kad imate potrebu za slatišima kao ja, a volite samo čiste sastojke bez dodataka raznoraznih pojačivača, loše čokolade i konzervansa, onda ste prinuđeni svakog dana da nešto slatko kuvate, mesite, mutite... A kad to radite svaki dan, onda to mora da bude brzo i dostupno.