Desilo se jednoga dana da u kući nije bilo ni mleka. ni jaja, od čokolade ni traga, a o lešnicima i drugim dragocenim sastojcima da i ne govorim. I šta je jednoj ženi, koja ma svakodnevnu potrebu za slatkim, ali finim ukusima, činiti? Osim da napregne svoje vijuge i baci se na listanje časopisa za koje misli da sadrže taj famozni italijanski keks u koji ide samo belo vino (gle čuda: toga je bilo u kući!) i maslinovo ulje (šećer i brašno se ipak podrazumevaju). Posle dugog listanja, eto ga, baš u poslednjem primerku, na dnu kutije.
Jedino što može praviti problem je tekstura testa koje je baš mekano i potrebno je puno brašna na rukama da vam se ne bi lepilo za prste dok valjate i spajate krugove. Ja sam prvi put mislila da je neka greška, te dodah još mnogo brašna dok nije nastalo skoro čvrsto i potpuno nelepljivo testo. Medjutim posle sam se izveštila da ga obradjujem onako mekano, mada neke bitne razlike u ukusu i teksturi ispečenog keksa nije bilo.
Sastojci:
250 g brašna
130 g šećera
1 dl maslinovog ulja
1,5 dl belog vina
pola kesice praška za pecivo
prstohvat soli
Priprema:
Pomešajte 200 g brašna sa 100 g šećera, praškom za pecivo i solju, pa u to sipajte ulje i vino. Umešajte viljuškom vrteći u krug. Preostalim brašnom prekrijte dlanove, pa otkidajte manje komade testa, izvaljajte u štapić i spojite mu krajeve.
Uvaljajte keksiće u preostali šećer i redjajte na pleh obložen papirom za pečenje. Pecite oko 20 minuta na 180°C.
MAMA PITA
