Evo recepta za picu čije se testo veoma brzo sprema! Što ovu picu, naravno, ne čini manje ukusnom. U svakom slučaju možete sami da probate i procenite.
Za testo vam je potrebno:
Testo ne morate mnogo da mesite, bitno je da su svi sastojci jednako sjedinjeni i bitan je tip brašna koje koristite. Ranije sam uvek koristila T-400 meko, ali se ispostavilo da sam sve vreme jako grešila u toj odluci. Koristite T-500 meko brašno jer će testo biti elastičnije i više glatko nego sa običnim brašnom i mnogo lakše za manevrisanje.
Kada ste zamesili testo, vreme je da uključite rernu na najjaču temperaturu i pripremite plehove za pečenje. Za hrskavu koricu preporučujem da svaki pleh pre pečenja namažete maslinovim uljem.
Dok testo narasta i rerna se greje, pripremite sos od paradajza:
U ovom sosu obavezan je pelat i obavezan je bosiljak. Beli luk je skoro pa obavezan a sve ostalo možete menjati po svom ukus. Pelate zajedno sa sokom izvadite iz tegle pa dobro isitnite rukama ili viljuškom i nožem. Druga konzerva je u mom slučaju Mercator konzerva svežeg paradajza u komadićima, možete koristiti i pulpu. Bolje je kad se beli luk i crni luk jako sitno iseckaju ili sitno izrendaju. Sve sastojke sa spiska pomešajte i koristite odmah ili odložite u frižider u dobro zatvorenoj tegli (na taj način sos može da stoji i do nedelju dana).
Što se sira tiče, koristite onaj koji volite i koji se lepo topi. Ja najviše volim mocarelu ali nekada ne uspem da je nađem u marketima pa uzmem opet Mercator mocarelu koja je više kao kačkavalj ali je blaga i odlično se topi. Sir narendajte da biste ga ravnomerno rasporedili na pici.
Ostali sastojci zavise samo od vas. Šunka ili pršuta, šampinjoni, masline, luk i drugo povrće se biraju prema raspoloženju. U poslednje vreme mi je obavezan začin sveža rukola posuta na picu tek izvađenu iz rerne.
Kada testo udvostruči volumen izručite ga na pobrašnjenu radnu površinu i podelite na onoliko delova koliko pice želite da napravite, naravno u zavisnosti od toga koliki su vam plehovi. Testo je dosta elastično pa ćete se iznenaditi koliko može da se rastanji a da ne puca :) Od ove količine testa obično napravim dve velike pice, veličine pleha od rerne ili 3-4 manje veličine klasičnih okruglih plehova za picu.
Testo zatim na radnoj površini dlanovima rastanjim na debljinu od 1 cm pa ga prebacim u nauljen pleh i na njemu tanjim dalje do ivica plehova. Možete to uraditi i oklagijom, kako vam drago.
Na svaku picu nanesem dobru količinu sosa od paradajza.
Ranije sam pravila ovako: na testo stavim paradajz sos i sve sastojke osim sira pa pečem deset-ak minuta, onda izvadim, dodam sir pa pečem još dva-tri minuta da se sir rastopi.
Sada pravim ovako: na testo stavim dobar sloj paradajz sosa pa dobar sloj sira i tek onda sve ostale sastojke i na kraju origano. Tako sprečavam da sir izgori tokom pečenja a skratim vreme pripreme za 3-4 minuta sigurno.
Picu pečem deset do 12 minuta (najviše) u zavisnosti od toga koliko hrskavu koricu želim. Obode testa možete ostaviti i deblje za vazdušastu koricu.
Na ispečenu picu stavim malo maslinovog ulja i dosta rukole za dodatni šmek.
Milin kuvar
Galerija
