Mnogi od nas jednostavno nisu svesni uloge hrane i njenog direktnog uticaja na zdravlje. Ono što jedemo, asimiliramo i apsorbujemo utiče na to kako se osećamo, razmišljamo, opažamo i reagujemo na svet oko nas. Našem organizmu je potrebna hrana koja štiti od bolesti. Ona ne mora biti bezukusna, naprotiv.
Većina ljudi vodi bitku sa viškom kolograma. Svaki izgubljeni kilogram je korak bliže ka cilju, vitkoj figuri. Međutim postoje i ljudi koji imaju potpuno suprotan problem, koji pokušavaju da se ugoje. Praksa pokazuje da je daleko teže dobiti i zadržati kilogram neuhranjenim osobama, nego skinuti kilogram koji je višak. Kao i kod skidanja kilograma potrebno je korigovati režim ishrane i primeniti odgovarajuću dijetu.
U životu je najbitniji balans. Tako je i sa našim telom. Naš organizam stalno teži da uskladi pH vrednost. Prilikom varenja hrane stvara se ili više kisela ili više bazna sredina. Idealno je kada je pH vrednosti u organizmu malo više bazna. To znači i da treba da unosimo više hrane koja proizvodi baznu sredinu. Deluje jednostavno, ali ipak nije tako. Tipične dijete danas su sastavljene uglavnom od namirnica koje stvaraju kiselu sredinu (meso, mlečni proizvodi, rafinisane žitarice,...). Takve dijete mogu izazvati probleme u zdravlju.
Gojaznost ne predstavlja problem samo u odnosu na lepotu, već pre svega nosi u sebi rizik po zdravlje. Sve je veći broj bolesti koje se, prema novim naučnim saznanjima, dovode u vezu sa preteranom telesnom težinom.Najveći broj ljudi kao metodu mršavljenja izabere dijetu a od velike važnosti je izbor dobre dijete.
Često me devojke na treninzima pitaju šta da jedu za večeru. Nekako im to nikako nije jasno! Evo 10 konkretnih primera kojima možete da se upravljate.
Hteli biste da se hranite zdravo, ali nemate baš inspiraciju šta svaki dan spremiti za ručak. Dajem Vam 7 primera zdravih, dijetalnih obroka sa namirnicama koje se mogu naći tokom cele godine na pijaci ili po marketima.