Predstavljamo vam fotografa Aidu Redžepagić. Kao profesor engleskog jezika ona se fotografijom bavila amaterski, ali je odlučila da završi jednogodišnji kurs fotografije i krene ozbiljnije da se bavim ovom umetnošću. Od tada pohađa i razne seminare vezane za ovu oblast. Aida je imala par kolektivnih izložbi, a njene fotografije su se našle i na stranicama Vogue.
Da li obrađuješ svoje fotografije ili ipak voliš da sačuvaju svoj izvorni izgled?
Određene sitnice na fotografijama obradim. Naprimjer, ukoliko je oblačan dan, dodam malo toplijih tonova, neke nepravilnosti na licu ispravim, ukoliko ima nekih neželjenih sjena uklonim ih i slično, ali uvijek se trudim da to bude u što manjoj mjeri. Cijenim radove ljudi koji majstorski manipulišu programima za obradu fotografija i to je čitava umjetnost za sebe. Ljudi često imaju predrasude jer svakodnevno gledamo jako loše primjere upotrebe Photoshopa i sličnih programa, ali umjetnici koji se bave tom vrstom fotografije rade nevjerovatne stvari. Tu nastaju bajke, u tom svijetu postoje vile, ljudi lete i bez krila i sa njima, mašta nema granice... ali mislim da sam ja ipak više za „realnu“ fotografiju, bar za sada.
Ko su ti uzori u svetu fotografije?
Mislim da se još uvijek ni sama nisam opredijelila kojem žanru se želim u potpunosti posvetiti, pa tako je i lista omiljenih fotografa prilično raznolika. Ulična fotografija mi je možda i najdraža, iako se sama i ne bavim toliko njome, a tu je lista uzora jaaako duga. Modna i art fotografija su mi za sada najbliže i tu bih izdvojila Edvina Kalića, Maju Topčagić, Jasmina Fazlagića i mogla bih ovako jos dugo nabrajati.
Šta ti je bilo najteže za slikanje do sada?
Za fotografisanje prosto ne mogu reći da mi je ikada bilo „teško“, toliko uživam u tome da se takvo nešto čini nemogućim. Teško je samo kada moram raditi sa ljudima koji nisu spremni izaći iz okvira „klasičnog“.
Da li je bitno pratiti pravila fotografisanja ili je ipak značajnije uhvatiti momenat?
Kada sam počela izučavati pravila fotografije često sam znala pomisliti da su neka pravila nepotrebna, „zašto bi meni neko govorio kako da fotografišem nešto“, međutim vremenom sam shvatila da svako pravilo ima svoju svrhu, pa čak i da bi se prekršilo pravilo potrebno ga je prethodno poznavati. Isto je i u muzici i slikarstvu. Na početku sam mnogo računa vodila o tome, a sada mi to postaje prirodno. Kada naučite pravila kompozicije, naprimjer, mnogo je lakše uhvatiti dobar momenat poštujući ta ista pravila.
Aidin rad možete pratiti na njenom sajtu aidaredzepagic.com ili Facebook stranici Aida Redzepagic Photography.
Galerija
Lepi
6. slika